Sem neobične sposobnosti, da čuju otkucaje srca ljudskih bića sa udaljenosti od četiri metara, jako je zanimljivo i kako svoja čula usklađuju u krdu.

Naime, u krdu sinhronizuju rad srca svih jedinki, tako da im svaka promena u tom skladu ukazuje na opasnost.

Takođe mogu osetiti, ili bolje rečeno - čuti, strah i kod ljudi.

Što se otalih čula tiče, neurološki su im povezana čula ukusa i mirisa, što im svakako pomaže u zaštiti od unošenja toksičnih materija u organizam.

Vidna percepcija im je prilično široka i izoštrena, te svojim velikim očima i pokretima vrata pokrivaju skoro 350 stepeni okoline. Prepoznaju objekte, rastinje i bića na velikoj udaljenosti.

Čulo dodira im se takođe spcifično kombinuje sa ostalim čulima, jer su jako osetljivi i na udaljene vibracije, a kamoli na bliske ili direktne.

Sve u svemu - hipersenzitivna bića.

Serbia Tudej

I ove godine su iz WWF-a (World Wide Fund for nature) uputili poziv svim gradovima i manjim jedinicama lokalne samouprave da se priključe akciji gašenja javne rasvete, svetlećih reklama, reflektora i sl. 25. marta, u 20:30č, na sat vremena.

Od gradova u Srbiji, Novi Sad se među prvima odazvao, a verovatno će i drugi.

Sama akcija je afirmativna sa sloganom "Poveži se s planetom", a na fotografijama iz prethodnih godina vidimo da su učesnici bili i veoma kreativni, te su svećama ispisivali poruke koje se tiču očuvanja prirode.

Koristimo priliku da apelujemo na lokalnu samoupravu u Smederevskoj Palanci da se priključimo akciji i odazovemo pozivu. Ne bi trebalo da bude problem ni da se organizuju do večeras, kako bismo poslali i mi neku poruku, a uz adekvatnu medijsku reakciju i fotografije u svet. 

Serbia Tudej

...protivpravno, bez odluke Saveta bezbednosti, uz otimanje teritorije i izgradnju NATO vojne baze na teritoriji suverene države... uh!

Sa današnjeg aspekta, a s obzirom da je Srbija potpisnica i članica bilataralnog NATO programa saradnje, tj. Partnerstva za mir, od 14. decembra, 2006. godine, zaista je mučno osvrtati se na tih zločinačkih 78 dana razaranja, straha i užasa. Još veću mučninu i zabunu mnogima unosi i činjenica da je proteklo već više od 16 godina od kako je u zgradi Ministarstva odbrane otvorena i NATO kancelarija, a o učešću naših oficira i vojnika u NATO mirovnim misijama tek da ne govorimo. A onda i ono najmučnije - izvoz oružja i municije, koje je proizvedeno od strane srpske namenske industrije, a koje se pod pokoviteljstvom NATO-a izvozi na ratom pogođene prostore širom sveta.

...pa kako onda da pamtimo tih zločinačkih 78 dana?

Da li po izveštaju Dika Martija o "Žutoj kući"?

Da li po preko 200 hiljada interno raseljenih lica (uglavnom Srba) sa Kosova i Metohije?

Da li po svim civilnim žrtvama, razorenoj putnoj, industrijskoj ili elektroenergetskoj infrastrukturi?  

Da li po presudama u međunardnom tribunalu za ratne zločine, gde su osuđivani i Srbi i kosovski Albanci, a niko iz NATO-a?

Ne, možda je najbolje da ih upamtimo kao dane koji su obezbedili tadašnjem vrhovnom komandantu NATO-a Vesli Klarku, da sa svojim firmama učestvuje u izgradnji puteva i autoputeva po Srbiji.

Davno se i jedan američki kongresmen izjasnio, da bi politika i reakcije NATO-a na Balkanu bile potpuno drugačije da su se teroristički napadi na tlu SAD-a dogodili samo 10-ak godina ranije, a ne 11. septembra. 2001. godine. Verovatno bi više obratili pažnju i na terorističke kampove za obuku verskih fundamentalista po Bosni, Albaniji, Kosovu, a i svuda u svetu.

Možda bi se drugačije i pozicionirali i u drugim građanskim ratovima.

A možda i ne bi, jer su prvo proglasili OVK za terorističku organizaciju, zbog pokušaja podmićivanja i nelegalne kupovine oružja na svetskom "crnom" tržištu, a onda su kosovski lobisti (čitaj: albanski separatisti) na jako čudan način izgurali sasvim drugačiju priču.

No, o tome se danas malo govori ili piše.

Slična razaranja od stranje NATO-a doživele su i druge države - Irak, Avganistan, Liban, Sirija, Jemen i drugi, u manjem ili već obimu, ali ni za njih, kao ni za nas, pravde nema ni dan - danas.

Pravda se jedino ostvaruje nametanjem i silom, što možemo videti na primeru Rusije, jer NATO-u ne pada na pamet, niti ima petlje bilo ko iz NATO-a, da bombarduje Moskvu zbog invazije na Ukrajinu; a lako im je bilo da se iživljavaju nad malim i siromašnim narodima.

Elem, pod tim okolnostima i po tim novoustanovljenim svetskim pravilima, patriotizam, suverenost i ostvarivanje nacionalnih interesa su ipak luksuz velikih naroda i država.

I to nije fer! I mučno je i bolno.

A da li da oprostimo, jer smo na to primorani? ...ili se zaista osećamo toliko duhovno veliki da možemo sebi to i da priuštimo?

Neka na ta pitanja odgovaraju pokoljenja, koja će nadam se rasti bez akumuliranih animoziteta prema nasilnicima i zločincima.

Ataman zaGlibljanski
Serbia Tudej

Šerifa od Azanje i poverenika Mesnog odbora SNS-a "AZOVanja", u produženom mandatu, zatičemo u redovnim aktivnostima.

Šerife Ćoso, pa šta to bi u AZOVanji?

Članstvo je odlučilo da mi produži mandat, a daće Bog i stranka da dobijem i par pomoćnika.

Čekajte, pa i ona druga strana je objavila pobedu; aplaudirali su!?

Aplaudirali su meni! Volim kada vidim tu energiju bezrezervne podrške. Sav se ozarim kao da patroliram na granici između Teksasa i Meksika.

Zar Vam ne bi prijalo ste izabrani za predsednika Mesnog odbora, umesto što vam je produžen mandat poverenika?

Iskreno, lepo zvuči, ali suštinski postavljeni poverenik je šerif, a izabrani predsednik je nešto kao napirlitani političar u odelu. Više mi odgovara da šerifujem.

Ali AZOVanja neće imati ni elektore na Izbornoj skupštini Opštinskog odbora?

A šta bismo birali? Stranka je izabrala mene i postavila me, a i moj izbor da podržim stranku je nedvosmislen. Sve je jasno kao dan pod suncem u Teksasu.

Očekujete li nove izbore u M.O. "AZOVanja" i šta tačno znači to da su odloženi do daljeg?

Uh, pa polako s tim nekim izborima u dalekoj budućnosti. Prvo ide Izborna skupština Opštinskog odbora, te i Izborna skupština stranke, pa onda tamo do jeseni da mi dodele pomoćnike, a onda da ih ja rasporedim na terenu tamo negde do sledećeg proleća. Ih, biće valjda i nekih mitinga u međuvremenu, možda i nekih izbora ili nekih drugih nepredvidivih okolnosti. Mora da se radi! Najlakše je samo tražiti izbore, kao opozicija, čak i kada su unutarstranački izbori u pitanju.

Dakle, po Vama, unutarstranačkih izbora za Vaš Mesni odbor ne mora ni da bude u bliskoj budućnosti?

Nije to po meni. Mene je stranka postavila. Stranački organi odlučuju do kada ću da šerifujem, a ne ja.

Zanimljivo. Zahvalujemo Vam na izdvojenom vremenu i ovoj, za nas novoj, perspektivi unutarstranačkih izbora.

Hvala i Vama na interesovanju i javite mi kako se bori moj Belka sa zombićima. Taj dokumentarni serijal ne propuštam.

Svakako da hoćemo.


Serbia Tudej