Bila dva sladoledžije, imali sladoledžinice jedan pored drugog, držali iste cene i lepo živeli. Došao jednog dana tu blizu i treći, mladi, sladoledžija i otvorio sladoledžinicu. Ova dvojica odu do njega da se upoznaju, i objasne mu da je tržište svakako veliko i za njih trojicu i da nema potrebe da se takmiče, nego neka drži i on iste cene i svima lepo, niko ne šteti. Ovaj ih otkači i kaže - kapitalizam!

Sednu ova dvojica, dogovore se i dignu cene.

Narod vidi - poskupeo sladoled, pobudalili matorci, ajmo kod ovog novog. Novom skočio promet, mušterije nagrnule ne pitaj, a ovi matorci skupi, neće niko tamo pa makar i ne jeo sladoled od gužve. I posle nekog vremena ovaj novi nakupi malo kapitala i digne neke kredite i proširi biznis, otvori novu baštu, kupi nove frižidere, ma sve troduplo od početnog! Mušterije zadovoljne, on zadovoljan, nema više tolike gužve, ma super...

Sednu ova dvojica opet, dogovore se i spuste cene.

Novi sedne da računa, pa spusti malo, ali ovi spuste još. Narod vidi - jeftin sladoled, ajmo opet tamo, mogli smo i ranije šta nam fali i sad. 

Osta novi bez prometa i u kreditima, proglasi bankrot i aj zdravo.

Sednu ona dvojica opet, dogovore se i vrate cene.

E sad, ne znam što sam vam ispričao ovu priču, ali ne škodi, a čim ne škodi znači da koristi.